Posted by arko on 04:17 | No comments
Malena devojčica pokušava da peva sa bakom i njen trud je toliko sladak, jer ne prestaje da imitira ono što čuje. Male bebe su kao sunđeri. Imaju toliko toga da nauče od ovog velikog sveta, a od trenutka kada prvi put udahnu vazduh, one upijaju sve oko sebe, svaki pogled, zvuk, ukus, miris i dodir.
Zbog toga što su nove na ovom svetu, one nemaju pojma šta rade. Sve što učine je prvi put.
Sve je sveže i sjajno i sve je mogućnost za novo sećanje.
Kada ova baka uzme unuku u ruke i obaspe je ljubavlju i pažnjom, to nije samo važno za njen rast nego i za učenje, te dobro nasmeje i baku i mamu. Sa bebom u rukama, baka sedi i peva pesmu Luja Armstronga “I’m in the Mood for love” iz 1935. godine i beba odmah fiksira svoj pogled na baku.
Njen glas je nežan i topao i savršen je da bebi bude lepo i ugodno. Kako baka duže peva, tako joj se i beba pridruži. Pokušava da peva sa bakom i njen trud je toliko sladak, jer ne prestaje da imitira ono što čuje. Mama drži kameru i ne može da prestane da se smeje. Čak i baka u jednom trenutku mora da napravi pauzu da uzme dah od tolikog smejanja. Ovo je tako dragoceni trenutak između tri generacije.
0 komentari:
Objavi komentar