Posted by arko on 13:46 | No comments
Šef narodnog orkestra RTS – a Miša Mijatović bio je i veliki prijatelj pokojnog Šabana Šaulića. On je ovom prilikom progovorio o poslednim danima koje je proveo sa Šabanom.
Prema njegovim rečima pevač kao da je imao predosećaj da će se nešto dogoditi.
– Imao je predosećaj da će se nešto desiti jer je bio drugačiji. Imao je neke priče i ambicije koje nisu ličile na njega, u smislu “Daj, uradite mi pesmu, daj da snimim nešto”. To ne liči na njega jer smo uvek mi njega terali i jurili da uđe u studio – rekao je Mijatović.
On je jednom prilikom tražio i da mu kada umre ispune poslednju želju.
– Jedno veče smo sedeli u kafani. Pričao je neke stvari koje su na neki način govorile o nečemu da će se desiti. Na primer, otkazivanje, zakazivanje aerodroma i slično. Najviše mi je zaparalo uši to što je zajedničkom prijatelju rekao: “E, kad budem umro, hoću da mi pevate treću strofu ove sevdalinke. Ako me nadživite, učinite mi to”, i čitao je reči iz telefona.
Reč je o trećoj strofi poznate sevdalinke “Prebrojana ljeta” Rize Hamidovića: “Dijelio sam s vama i radost i tugu na posljednjem putu, halalite meni niko od vas suzu za mnom pustit ne smije kad ne bude mene, pjevajte mi pjesme”.
Pošto su zaboravili da ovo urade na dan sahrane, otišli su sutradan kako bi ispravili grešku.
– Setili smo se toga tek za vreme sahrane. Sutradan smo otišli na njegov grob i odsvirali smo mu to za dušu – izjavio je Mijatović.
Kada mu je Goca na dan sahrane tražila da odsvira “Ne plači dušo”, nije mu bilo lako.
– Opirao sam se, bojao sam se kako ću to izdržati. Izgurao sam, a mislio sam da ću se srušiti u grobnicu. Opet, lakše je bilo što nas je sviralo petoro. Šta ćemo, stegnemo malo srce i zube. Opet sam imao u glavi da bi on na neki način to i voleo, da to budemo baš mi. Prvi put u životu sam to učinio. Nadam se da je i poslednji. Ruka mi se sve vreme tresla.
0 komentari:
Objavi komentar