Posted by arko on 14:58 | No comments
Muž moje supruge je poginuo kada ja ona imala 26 godina. Kada smo se upoznali ona je imala 29, a ja 24 godine. Sve mi je ispričala na prvom sastanku, te mi je rekla da ona svog prvog muža nikada neće zaboraviti i da želi da joj dopustim da svakodnevno ide na grob njenog pokojnog muža. Toliko sam je volio da mi ništa nije smetalo, ni to što je udovica, ni to što ima dvoje djece ni to što je starija od mene 5 godina, da budem malo grub, TAJ NJEN BIVŠI MI JE NIJE MOGAO NIKAKO PREOTETI…
Vjenčali smo se, čak sam i ja sa njom išao na grob njenom pokojnom mužu, a onda nakon skoro 4 godine našeg braka, moja supruga je počela da zaboravlja tog bivšeg, sve rjeđe je išla na groblje i zadnjih godinu dana ne da mu više ne ide, već ga se ne sjeti po par mjeseci.
Iskreno nešto tako sam i očekivao, daleko od očiju daleko od srca, vrijeme čini čuda, ali… vjerute da mi sada često bude žao tog njenog bivšeg i zadnji put sam je ja nagovorio da odemo i odnesemo buket cvijeća na njegov grob.
0 komentari:
Objavi komentar